МЕНЮ

Извозни царински поступак

Члан 139. Садржај и примена извозног царинског поступка

  1. Царински поступак извоз - царински поступак који се примењује на робу Уније, у складу са којом се таква роба извози са царинског подручја Уније ради сталног присуства ван ње.
  2. Роба која је стављена у царински поступак за извоз и која се стварно извози са царинског подручја Уније губи статус унијске робе, осим у случајевима када, у складу са параграфима 4 и 7 члана 303 овог законика, таква роба задржава статус Унијска роба.
  3. Дозвољено је применити извозни царински поступак у односу на:
    1. извезени са царинског подручја Уније:
      • роба стављена у царински поступак за прераду ван царинског подручја, са изузетком робе наведене у подставу 1. става 3. члана 176. овог законика, ради окончања царинског поступка за прераду ван царинског подручја у складу са подставом 1. став 2 члана 184 овог законика;
      • роба стављена у царински поступак за привремени извоз ради довршавања царинског поступка за привремени извоз у складу са ставом 2 члана 231 овог законика;
      • роба стављена у посебан царински поступак ради окончања посебног царинског поступка у случајевима које Комисија утврди у складу са чланом 254. овог законика и законодавством држава чланица у случајевима предвиђеним од стране Комисије;
      • возила међународног превоза у складу са ставом 5 члана 276 овог законика;
      • Унијска роба наведена у подставу 2. става 5. члана 303. овог законика;
      • прерађени производи за довршавање царинског поступка за прераду ван царинског подручја у складу са подставом 3. става 2. члана 184. овог законика;
    2. роба наведена у ставу 5. члана 231. овог законика за извоз са царинског подручја Уније.
  4. Роба наведена у подставима 1. и 2. става 3. овог члана ставља се у царински поступак за извоз без увоза на царинско подручје Уније.
  5. Роба наведена у ставу четвртом подставу 2. става 5. члана 207. овог законика, и роба наведена у ставу четвртом подставу 2. става 4. члана 215. овог законика, стављена у извозни царински поступак ради окончања царинског поступка слободне царинске зоне или царинског поступка слободног складишта, мора се извести са царинског подручја Уније у року који није дужи од 1 године од дана који следи дан стављања такве робе у царински извозни поступак.
    Законодавство држава чланица може утврдити краћи период током којег се наведена роба мора извести са царинског подручја Уније.
    Ако се наведена роба не извози са царинског подручја Уније, са изузетком случајева њеног уништења и (или) ненадокнадивог губитка услед несреће или више силе или неповратног губитка као резултат природног губитка под нормалним условима транспорта (превоз) и (или) складиштење, до истека рока трајања предвиђеног у ставу првом овог става или утврђеног законодавством држава чланица у складу са ставом два овог става, царински поступак за извоз се укида и такав царину задржавају робе у складу са поглављем 51 овог законика.
    Наведене робе царински органи не задржавају ако се у тренутку окончања царинског поступка за извоз налазе на територији СЕЗ или у слободном складишту.

Члан 140. Услови за стављање робе у царински поступак за извоз

Услови за стављање робе у царински поступак за извоз су:

  • плаћање извозних царина у складу са овим закоником;
  • поштовање забрана и ограничења у складу са чланом 7. овог законика;
  • поштовање других услова предвиђених међународним уговорима унутар Уније, билатералним међународним уговорима између држава чланица и међународним уговорима држава чланица са трећом страном.

Члан 141. Појава и престанак обавезе плаћања извозних царина за робу стављену у извозни царински поступак, рок за њено плаћање и обрачун

  1. Обавеза плаћања извозних царина за робу стављену у извозни царински поступак настаје за декларанта од тренутка када царински орган региструје декларацију робе.
  2. Обавезу плаћања извозних царина за робу која је стављена у царински поступак за извоз декларант престаје наступањем следећих околности:
    1. ослобађање робе у складу са царинским поступком за извоз уз примену привилегија за плаћање извозних царина;
    2. испуњење обавезе плаћања извозних царина и (или) њихове наплате у износима обрачунатим и плативим у складу са ставом 4. овог члана;
    3. одбијање пуштања робе у складу са царинским поступком за извоз - у односу на обавезу плаћања извозних царина насталих приликом регистрације декларације за робу;
    4. опозив декларације за робу у складу са чланом 113. овог законика и (или) отказивање пуштања робе у складу са ставом 4. члана 118. овог законика - у односу на обавезу плаћања извозних царина насталих приликом регистрације декларација за робу;
    5. одузимање или претварање добара у власништво (приход) државе чланице у складу са законодавством те државе чланице;
    6. задржавање робе од стране царинске власти у складу са Поглављем 51 овог законика;
    7. стављање на привремено складиштење или стављање под један од царинских поступака робе која је одузета или ухапшена током верификације кривичне пријаве, током поступка у кривичном предмету или предмету управног прекршаја (вођење управног поступка) и за који је донета одлука је направљен да их врати ако таква роба претходно није пуштена.
  3. Обавеза плаћања извозних царина подлеже извршењу (плаћају се извозне царине) пре пуштања робе у складу са извозним царинским поступком, осим ако овим закоником није утврђен други период.
  4. Извозне царине подлежу плаћању износа извозних царина обрачунатих у декларацији за робу, узимајући у обзир погодности плаћања извозних царина.